Bič

Kao onaj kome niko se ne nada
Na pijačni dan je ušao u hram:
Kokoške, žito, graja ljudskog stada:
Niko nije bio nikad tako sam.

Viknu: – Zar u domu moga oca,
Gde ničice treba pasti, duše čiste,
Molitvu i ljubav, sa zveketom novca,
Nevernici – izjednačili ste!

I stade, ne sa ljudskim jedom,
U božanskom gnevu plemenitom,
Trgovcima tezge da obara redom.

I, zgrabivši čvrsto dršku biča,
Izvi se u njegov fijuk, pritom.
Ostalo je, za vremena – priča