Grob s dečakom

Ovde leži Rembo: čim krštenje minu
- Artir; sin pobožne žene i vojnika.
Vratio se s puta, da u rodnu glinu
Siđe i počine logom od svog krika.

Umesto da prati dobru brazdu pluga
U blesku lemeša prepozna duh boga,
Rugo mu se kako ume samo sluga.
Zbog čega mu beše odsečena noga.

Spava ili mora? Za takve dečake
Svet je slabi plamsaj dogorelih sveća.
Šta radi, samotan, na dnu hladne rake?

Sniva Ofeliju, gde s vodenog cveća,
Sa vencem na glavi, pomračena uma,
Uzdiže se bela, bez krila, bez šuma...